ОСНОВНА ШКОЛА У КНЕЖИЦИ
Кнежица
Прва школа у Кнежици отворена је почетком школске 1927/28. године, а обухватала је села Кнежицу, Ћурлину и Перутину. Била је смештена у приватној кући Тасе Илића, где је био обезбеђен и стан за учитеља.
Први учитељ кнежичке школе био је Радивоје Станковић. У првој школској години школа је имала 39 ученика, од чега у првом 27, другом 7, трећем 2 и четвртом 3 ученика. Подаци о броју ученика другог, трећег и четвртог разреда говоре да је, до отварања школе, веома мали број деце из ових села похађао школу. У наредне три године у школи су се учитељи стално мењали, а школа је једно време била и без учитеља.
Септембра 1932. Године у школи је отворено и друго наставно одељење. За рад овог одељења школски одбор је обезбедио простор у кући Стојана Станојевића.
Године 1937. школа је усељена у новоподигнуту школску зграду, чија је градња трајала неколико година, а подигнута је највише захваљујући упорности и залагању учитеља Бошковића и активности школских одборника. Ова планинска школа је имала две учионице, школски стан и пространо двориште, а уз касније поправке и одржавање у овој згради се и данас одвија настава у Кнежици.
Од краја педесетих година, школа у Русни радила је као одвојено четвороразредно одељење Осмогодишње школе „15. мај“ у Белотинцу, која је од 1969. године променија назив у „Јосип Броз Тито“.
Од 1993. године матична школа у Дољевцу мења назив у „Вук Караџић“ а школа у Шарлинцу остаје у њеном саставу.