ОСНОВНА ШКОЛА У КОЧАНУ

Кочане

Основна школа у Кочану је најстарија школа у непосредној околини Дољевца и једна од најстаријих школа на ширим просторима између Ниша, Прокупља и Лесковца. Основана је 1879. године, када је и почела са радом.

Према плану школске мреже за Топлички округ, усвојеном јуна 1879. Године на састанку просветних органа Кнежевине Србије са председницима општина, сеоским кметовима и виђенијим људима из читавог округа, основна школа у Кочану основана је за подручје пуковачке општине. При избору се и овде, као и у другим срединама, полазило од могућности да се одмах изгради или обезбеди одговарајућа зграда за рад школе, као и да школа буде приступачна што већем броју насеља у општини.

Прва основа школа у Кочану, као и школе у Малошишту и Мекишу била је смештена у кући турског спахије, некадашњег „господара“ села. Зград аје имала две собе, кујну и подрум. Према сачуваном сећању савременика „турска кула“ се налазила у садашњем дворишту Борисава Јовића, из Кочана. Људи сду запамтили да је била велика, и да је била подигнута на стубовима. У приземљу су се налазиле коњушнице и друге споредне просторије, а на спрату су биле бегове одаје. За време Првог светског рата Немци су је користили као кланицу за клање стоке, а срушена је 1918. године. У записима о раду школе стоји и податак да је у дворишту постојала још једна зграда у којој су деца из удаљених села зими боравила.

Рејон школе су чинила сва села пуковачке општине: Пуковац, Кочане, Шаиновац, Дољевац, Драшковац и Међа.

У свом првом периоду рада, до Првог светског рата, школа у Кочану је имала једно наставно одељење. Прве школске 1879/80. године било је уписано 35 ученика првог разреда, од којих је 28 са успехом завршило разред.

О раду школе у Кочану, учитељима, ученицима, похађању и успеху за период до Првог светског рата има веома мало изворних података. Школске 1880/81. године учитеа је био Риста Угриновић, а 1892. године Никола Мишић. На основу акта Министарства просвете о постављењима и премештајима учитеља у Србији, сазнајемо да је априла 1893. године у ову школу премештенпо потреби службе учитељ Михајло Шпанић, који је дотле радио у Миоковцима, срез руднички, а службовао је до 1897. године. Школске 1895/96. године школа је имала укупно 43 ђака, од чега у првом 18, другом 7, трећем 8 и четвртом разреду 10 ученика.

У току Првог светског рата школа је престала са радом.

Основна школа у Кочану поново је основана 1924. године. Настала је издвајањем из пуковачке школе и почела са радом 5. фебруара 1924. године, када је 47 ученика из Кочана и Шаиновца престало да похађа школу у Пуковцу и прешло у Кочане.

Школа је обухватала село Кочане, Шаиновац и Дољевац.

Настава је од 1929. године извођена у црквеном конаку у оквиру једног наставног одељења. Први учитељ у Кочану Био је Властимир Илић, дотадашњи учитељ у Пуковцу, а после њега су службовали Илија Јовановић и Д. Вучковић. У времену између 1927. и 1929. године у селу је подигнута нова планска школа са две велике учионице, салом за разне намене, канцеларијом, станом за учитеље и пространим школским двориштем и баштом, чиме је кочане, поред повољног положаја на железничкој прузи и раскрсници путева према околним градовима, било веома привлачно за службовање и рад у школи.

Од 1929. до 1936. године овде раде учитељи Надежда и Момчило Поповић, а настава је организована у два наставна одељења. Од 1936. до 1950. године у школи раде учитељи Љубица и Петар Пекић, а у годинама Другог светског рата, на месту Пекића који је био у ратном заробљеништву, и учитељи Растко Чемерикић, Љубиша Ружић и Атанасије Богдановић.

Оптерећеност школе великим бројем ученика унеколико је ублажена 1938. године, када су ђаци из Шаиновца прешли у новоосновану школу у том селу. Године 1940. из Кочанске школа настаје и школа у Дољевцу, која најпре ради као треће наставно одељење ове школе.

Основна школа у Кочану наставила је рад после ослобођења 1944. године са два комбинована наставна одељења и великим бројем ђака, који је прелазио цифру од 150 редовних полазника. Школске 1945/46. године школа је имала175 ученика, од којих је 123 са успехом завршило разред, а школске 1946/47. године тај број је износио 157 ученика, а разред је завршило 136 ђака.

Током прве половине педесетих година у школи су отворена још два наставна одељења, од када школа има четири одељења, по принципу један разред једно одељење.

Сем успешног рад у настави, делатност ове школе у првим послератним годинама, а и касније, била је испуњена бројним активностима на народном просвећивању и културно-просветном развоју села, као што су оснивање и рад народне књижнице и читаонице, описмењавање одраслих путем аналфабетских и просветних течајева, здравствено просвећивање сеоске женске омладине, рад драмских и других секција у оквиру културно-уметничког друштва у селу и слично. Носиоци тог рада били су просветни радници, међу којима су се ангажовањем и резултатима истицали учитељи и управитељи школе Петар Пекић, дугогодишњи учитељ у овом месту, затим Александар Златковић, Миодраг Станковић и други. По масовности, кавлитету и разноврсности културно-уметничке делатности у том периоду, Кочане и његова школа били су познати на широким просторима Топлице и Нишког краја.

Почетком шездесетих година, после законских промена из 1959. године, које су означавале реформу основног школства, четвороразредна школа у Кочану улази у састав матичне школе у Пуковцу, као њено највеће физички одвојено одељење. У времену од 1962. до 1970. године у просторијама кочанске школе су радила по два наставна одељења петог и шестог разреда осмогодишње школе из Пуковца, која су чинили ученици из Кочана, Дољевца и Шаиновца.

Од 1970. године школа у Кочану је четвороразредно одељење Основне школе „Вук Карџић“ из Дољевца која од 1970. до 1993. године носи назив „Јосип Броз Тито“.