Мекиш

ОСНОВНА ШКОЛА У МЕКИШУ

У оквиру сређивања школских и културно-просветних прилика и отварања нових школа у Топлици после ослобођења од Турака отворена је и четвороразредна школа основна школа у Мекишу.

Према плану Министарства просвете и црквених дела, основна школа у Мекишу основана је за подручје Општине орљанске која је обухватила село Орљане, Мекиш, Држановац и Шарлинце. Школа је почела да ради школске 1879/80. Године и са основном школом у у Кочану улази у ред првоотворених школа у Топлици после ослобођења од Турака.  Сем њих, те школске године почеле су са радом у добричком срезу, који је бројао 87 села, још само четири школе и то у Житорађи, Ђакусу, Балајинцу и Облачини.

Прва основна школа у Мекишу била је смештена у кући бившег турског спахије у селу. Зграда је била од тврдог материјала, са доста пространом учионицом за извођење наставе, али без патоса.

За све време рад до Првог светског рата школа у Мекишу је имала једно наставно одељење, а обухватала је децу из већ наведених села орљанске општине. Према статистичким подацима, школске 1987/80. године школа је имала само први разред са 40 уписаних ученика, од којих су 24 завршила разред.

О раду мекишке школе, какав је случај и са осталим школама из тог периода, има мало писаних података. Тако у „календару са шематизмом књажевства Србије за 1881. годину“ стоји податак да је те године учитељ у Мекишу био Божидар Миљковић, а 1892. године, према подацима из „Шематизма Краљевине Србије за годину 1881.“ Учитељ је био Светислав Марић.  Августа 1893. године за учитеља у Мекишу долази Илија Илић, који је дотле радио у основној школи у Јагодин-Мали у Нишу, а одатле је премештен 1898. године. Школске 1898/99. године у Мекишу је радио учитељ Теохар Теохаревић.

Због ратних прилика и бугарске окупације за време првог светског рата и ова школа је имала вишегодишњи прекид у раду.

И основна школа у Мекишу обновила је рад после рата 1922. године, али нешто касније него школа у Малошишту. Тачније, 12. новембра те године извршен је упис 45 ученика у први разред и сви су га са успехом завршили. Школа је обухватила децу из Мекиша, Орљана и Држановца, а рад се одвијао у новосаграђеној школској згради на плацу раније школе.

Први послератни учитељ био је Добросав Недељковић и једино се он задржао само једну школску годину. Сви каснији учитељи радили су по више година, а после њихових одлазака село је одмах добијало нове учитеље, тако да проблем редовног рада у овој школи није постојао. У времену од 1923. до 1928. године у мекишкој школи ради учитељ Драго Мучалица.

Школске 1928/29. године отворено је и друго наставно одељење, а за учитеље су постављени Богдан и Иванка Николић, који су се овде дуго задржали. У овој школи до краја Другог светског рата радили су следећи учитељи: Светислав Станковић, Рабија Станковић касније Митић и Драгомир Митић. Брачни пар Драгомир и Рабија су у овој школи радили преко двадесет година, односно до 1963. године, када су отишли у пензију.

Године 1935. из мекишке школе као матичне формирана је школа у Држановцу за децу из овог села, а 1936. године за ученике из Орљана формирано је посебно наставно одељење у том селу које ће наредних година прерасти у самосталну школу. На тај начин разрешен је проблем оптерећености мекишке школе великог броја ученика, који је већ школске 1934/35. године износио чак 287 ученика у два наставна одељења.

Основна школа у Мекишу обновила је рад после ослобођења у Другом светском рату у јесен 1944. године, у истој већ дотрајалој школској згради, и са истим учитељима. Школа је имала два наставна одељења и велики број ученика.

Посебан проблем ове школе у неколико првих година после рата је велики број ученика који никако није похађао школу, што је био наставак праксе из предратних и ратних година. Ради илустрације наводимо пример школске 1944/45. године, када је од 137 уписаних ученика разред завршило само 49 ученика, а стање по разредима је следеће: у I разреду је било 83 ђака, а разред је завршило 26, у II разреду од 20 уписаних осам је завршило, у III разреду од 16 ученика једна половина је са успехом завршила разред, док је седам ученика IV разреда од 18 уписаних завршило школу. Ово стање се наредних година залагањем школе и надлежних органа, као и променом схватања о потреби школовања мења и  и доводи у нормалне токове, тако да школа у Мекишу улази у ред школа са високим процентом успешног завршавања основне школе. Већ у школској 1947/48. години од 125 ученика са успехом је завршило разред 118 ученика, наредне 1948/49. школске  године од 137 ученика успешно је завршило разред 122 ученика итд.

Школа у Мекишу је са два наставна одељења радила све до седамдесетих година, када се због повећаног броја отвара и треће наставно одељење.

Због дотрајалости школских објеката, школа је током 60-тих и почетком 70-тих година година радила под тешким условима у непланским просторијама Задружног дома у селу. Године 1973 село добија нову планску школску зграду са две учионице и другим простором за рад, изграђену на истом месту где се и раније налазила школа.

Од 1970. године школа у Мекишу је четвороразредно одељење Основне школе „Вук Карџић“ из Дољевца, која од 1970. до 1993. године носи назив „Јосип Броз Тито“.