Из историје школства у нашем крају

Просвету и школство у новоформираним окрузима после ослобођења од Турака, карактерише заосталост и неразвијеност школске мреже, као наслеђе турског феудално-спахијског система.

Подручје садашње општине Дољевац дочекало је ослобођење без иједне основне школе, а ретко и мало их је било и на ширим просторима новоослобођених крајева.

Због таквих културно просветних прилика државни просветни органи Кнежевине Србије, одмах по ослобођењу, предузимају опсежне и хитне мере за сагледавање стања, сређивање школских прилика и отварање нових школа, тако да већ школске 1879/80. године долази до ширења школске мреже и отварања нових школа у нишком и добричком срезу, којима су припадала села садашње дољевачке општине. Те школске године отворену су прве школе на овом подручју и то у млошишту, Кочану и Мекишу.

Отварањем првих школа ударени су темељи школству и просветеи на територији данашње општине Дољевац. Основне школе у Малошишту, Кочану, Мекишу и Пуковцу су прве школе и истовремено прве културно-просветне установе на овом подручју, а њихов рад до Првог светског рата представља значајан период у културно – просветној историји општине.