ОСНОВНА ШКОЛА У БЕЛОТИНЦУ

Деца из Белотинца и Чапљинца су све до 1930. године похађала школу у Горњем Међурову. Те године отворена су посебна одељења ове школе у Белотинцу и Чапљинцу, а оне касније прерастају у самосталне школе.

Школа у Белотинцу почела је са радом 8. децембра 1930. године, била је смештена у приватној кући Владимира Ристића и све до 1938. године имала је једно наставно одељење. Прве школске године имала је 79 ученика у сва четири разреда, а разреде је завршило 68 ученука. Први учитељ је био Радослав Константиновић који је овде радио до 1936. године.

Школа је под тешким просторним условима радила све до 1938. године, односно до пресељења у нову школску зграду. Тада је отворено и друго наставно одељење. Иначе, новоотворена школска зграда имала је две учионице и стан за учитеље.

Од 1936. године у школи ради учитељ Риста Ристић и он ће се задржати све до краја рата , са прекидом у току 1940/41. Школске године, када га је замењивала учитељица Надежда Обрадовић; у другом наставном одељењу радила је учитељица Пелагија Ковачевић коју је 1941. године  заменио учитељ Ђуро Вешовић.

Перутина

Године 1951. у складу са друштвеним опредељењима о увођењу обавезног осмогодишњег образовања формирана је осмогодишња школа у Белотинцу. Крајем педесетих година, у складу са процесом организованог повезивања непотпуних четвороразредних основних школа са осмогодишњим у систем централних, матичних школа, са физички одвојеним одељењима, осмогодишња школа „15. мај“ у Белотинцу, као матична, обухвата школе у Чапљинцу, Кнежици и Перутини. Као последица динамичног развоја школа и наглог повећања броја ученика и наставника у првих десетак година после ослобођења, проблем простора за извођење наставе био је посебно изражен, па је тих педесетих година школска зграда осморазредне школе у Белотинцу.

  1. године након што је извршена интеграција свих основних школа у општини Дољевац, школа мења назив у „Јосип броз Тито“ и добија статус осморазредног одељења матичне школе у Дољевцу и задржава у свом саставу четвороразредна одељења у Чапљинцу, Кнежици и Перутини.
  2. године школа заједно са матичном школом у Дољевцу мења назив у „Вук Карџић“ чије име носи и данас.